U planu uklanjanje opasnih hemikalija iz kruga nekadašnjeg HAK-a u Tuzli | RTVTK.ba

Uskoro bi moglo početi uklanjanje  opasnih materija koje su nepropisno skladištene u krugu nekadašnjeg Hlor alkalnog kombinata (HAK) u Tuzli. Federalna vlada je za uklanjanje kancerogene deponije izdvojila dva miliona maraka. Stručnjaci su godinama upozoravali na opasnost po zdravlje ljudi i okoliš, a sada su stvoreni uslovi za rješavanje ovog problema. Nekadašnji HAK i Poliolhem godinama su uz glavne proizvode stvarali i opasan otpad. Skladišten je u dijelu nekadašnje industrijske zone u Tuzli, u zemlji pored rijeke Jale.  Burad se vremenom oštećuje i moguće je širenje putem vode, zraka i zemlje, ističe Damir Arsenijević, profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Tuzli:                        “Uz kruks o kojem se najviše priča, postoji 47 tona visokozapaljivog i kancerogenog propilendioksida postoji živa i ostale hemikalije koje su nepropisno skladištene. Ovo sad što je pokrenuta inicijativa je dobra stvar i to je pokazatelj da pritisak javnosti može da urodi plodom”.                                              Na inicijativu zastupnika SDA u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH dio ovogogodišnjeg Federalnog budžeta biće izdvojen za uklanjanje kancerogene deponije iz kruga nekadašnjeg HAK-a.   „Imajući u vidu hitnost problema  jer se radi o neposrednoj opasnosti za zdravlje. kolege Azmir Hasić , Fahrudin Skopljak i ja priloćili smo zaključak da Ministarstvo zaštite okoliša izdvoji dva miliona maraka za otklanjanje opasnog kruksa“, rekao je Salko Zildžić,  zastupnik u Predstavničkom domu Parlamenta FBiH.  Procijenjeno je da će za uklanjanje hlora, žive i ostalih hemikalija biti potrebno četiri do pet miliona maraka.  „Mi ćemo pratiti realizaciju. Očekujemo da se na neki način uključi i Vlada TK. Ukoliko bude bilo potrebe podnosićemo slične inicijative da se i u sljedećoj godini izdvoje dodatna sredstva kako bi  u naredne dvije godine riješili taj problem“, dodao je Zildžić.   Pristup spremnicima od pola do tri metra ispod zemlje je otežan.                        “Na koji način će se pristupiti tankovima za koje ne znamo ima li hlora ili ne. Privatnk je isjekao sve sigurnosne ventile kako bi se došlo do tih spremnika. Mi imamo veliku opasnost od hlora jer ne znamo koja je količina tamo a niko o tome ne priča. Niko ne priča o živi, hloru”, upozorio je Damir Arsenijević. Zbog hlora nije moguće spaljivanje u Fabrici cementa u Lukavcu, tako da će opasne materije iz HAK-a biti deponovane dalje.